Naši omiljeni saveti za menadžment iz 2024. godine

Naš bilten „Savet za menadžment dana“ i dalje je jedan od najpopularnijih biltena HBR-a. U ovom članku izdvajamo 10 omiljenih saveta iz 2024. godine, koji pokrivaju teme poput razvoja ključnih veština liderstva, stvaranja utiska ozbiljnosti, poboljšanja stila prezentacije, prevazilaženja prekomernog razmišljanja — i još mnogo toga.

8 veština liderstva koje treba razvijati

Liderstvo nije osobina koju prirodno posedujete ili ne; ono je zbir osam veština koje možete razvijati tokom vremena. Evo karakteristika koje će vam pomoći da budete prepoznati kao lider:

1. Autentičnost. Radite na razvijanju samosvesti i stavljajte se u situacije u kojima možete istaknuti svoje prednosti i unaprediti svoje slabosti.

2. Radoznalost. Postavljajte pitanja o onome što ne znate. Razmišljajte široko i ambiciozno. Predstavite se kao neko ko stalno želi da uči, istražuje i inovira.

3. Analitičko razmišljanje. Liderstvo zahteva sposobnost da se složeni problemi razlože, prepoznaju njihovi osnovni uzroci i pronađu nova rešenja. Razvijajte analitičke veštine fokusiranjem na odnose uzroka i posledica, kao i pažljivim praćenjem obrazaca i trendova.

4. Prilagodljivost. Prihvatite zadatke i tražite iskustva koja zahtevaju fleksibilnost. Gurajte sebe da radite u novim okruženjima i sa različitim tipovima ljudi.

5. Kreativnost. Ne morate uvek sami osmisliti svaku sjajnu ideju. Ponekad je važno stvoriti okruženje koje podstiče kreativnost kod drugih.

6. Komfor sa nejasnoćama. Upravljanje nejasnoćama podrazumeva držanje sukobljenih ideja u glavi i bavljenje konkurentnim prioritetima koji deluju podjednako važni. Postavljajte mnoga pitanja poput „šta ako“ i „pa šta“, i analizirajte situacije iz različitih perspektiva.

7. Otpornost. Kada situacija postane teška, pokažite otpornost tako što ćete se prilagoditi, pregrupisati i tražiti povratne informacije od drugih postavljajući pitanje: „Postoji li neki drugi put?“

8. Empatija. Razvijanje emocionalne inteligencije pruža vam dublje razumevanje složenih izazova s kojima se drugi suočavaju — i pomaže vam da stvorite podržavajuće i negujuće okruženje.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „8 ključnih osobina uspešnih lidera“ autorke Rebeke Najt.

Kreirajte efektan set slajdova

Dobra prezentacija zavisi od mnogo više od visokokvalitetnih informacija koje delite. Evo nekoliko osnovnih principa koji će vam pomoći da kreirate upečatljiv set slajdova.

1. Odaberite odgovarajuće fontove. Koristite sans serif fontove, poput Helvetice ili Arial-a, za minimalistički izgled i bolju čitljivost. Držite se dva stila fonta tokom cele prezentacije — jednog za naslove i drugog za tekst — i osigurajte doslednost. Tekst u telu slajda neka bude najmanje veličine 30 tačaka, a naslovi 40 tačaka ili veći.

2. Odlučite se za visokokontrastne boje. Kombinacije boja visokog kontrasta osiguravaju maksimalnu vidljivost i lakšu čitljivost. Ograničite paletu boja na dve ili tri glavne boje kako biste izbegli vizuelnu konfuziju i održali fokus na ključnim tačkama.

3. Efikasno koristite slike. Birajte slike koje snažno i sažeto prenose vašu poruku — i koristite ih štedljivo. Ograničite se na jednu značajnu sliku po slajdu kako biste zadržali jasnoću i osnažili svoju poruku, bez odvraćanja pažnje od suštine.

4. Težite čistom izgledu. Izbegavajte nered koristeći jednostavan raspored sa dosta belog prostora. Istaknite ključne tačke u formi lista sa oznakama umesto u paragrafima. Koristite vizuelnu hijerarhiju kako biste usmerili pažnju publike na najvažnije elemente.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „Kako učiniti da ‘dobra’ prezentacija postane ‘odlična’“ autora Gaja Kavasakija.

Osobine potrebne za razvijanje "izvršnog prisustva"

Ambicioznim liderima se dugo govori da moraju posedovati "izvršno prisustvo" kako bi bili razmatrani za visoke pozicije. Tradicionalno, to je uključivalo tri osobine: ozbiljnost (gravitas), snažne komunikacijske veštine i "odgovarajući" izgled. Ali kako to danas izgleda? Nedavno istraživanje osvetljava kako su se naši pogledi promenili u poslednjoj deceniji.

1. Ozbiljnost (Gravitas). Da biste bili shvaćeni ozbiljno, potrebno je da delujete samopouzdano, odlučno i da imate jasnu viziju. Međutim, sve važniji element ozbiljnosti je inkluzivnost — ne samo zapošljavanje ljudi različitih pozadina i pružanje svima jednake šanse za napredovanje, već i osiguranje da se svi zaposleni osećaju poštovano i podržano.

2. Snažne komunikacijske veštine. Dobra komunikacija je oduvek podrazumevala jasno izražavanje i sposobnost da "zauzmete prostor". U današnjem svetu rada, sposobnost vođenja virtuelnih sastanaka, poput onih na Zoom-u, jednako je važna. Komunicirati sa "izvršnim prisustvom" danas takođe znači slušati i učiti, umesto komuniciranja silom.

3. "Odgovarajući" izgled. Izgled je najmanje važna osobina, ali je ona koja se najviše promenila od 2012. do 2022. godine. Autentičnost, koja se pre deset godina nije ni pominjala, sada je visoko cenjena. Da biste danas bili viđeni kao lider, od vas se očekuje da otkrijete ko ste u suštini — a ne da imitirate zastareli, idealizovani model "profesionalnog" ponašanja.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „Nova pravila izvršnog prisustva“ autorke Silvije En Hjulet.

Usavršite svoje veštine pisanja

Bez obzira na posao, poziciju ili industriju, pisana komunikacija je veština koja vas može izdvojiti od vaših kolega. Evo okvira u tri koraka koji vam može pomoći da unapredite svoje pisanje — bilo da je reč o mejlu, formalnom dokumentu, objavi na društvenim mrežama ili nečemu drugom.

1. Odredite svrhu svog teksta. Koji rezultat želite da postignete? Da li želite da informišete, ubedite ili uputite zahtev? Neka ta svrha oblikuje suštinu i stil vaše komunikacije od početka do kraja.

2. Precizno identifikujte svoju publiku i obraćajte im se direktno. To znači korišćenje jezika koji razumeju i tona koji im odgovara. Takođe podrazumeva predviđanje i odgovaranje na njihova pitanja — pre nego što ih postave.

3. Koja je vaša ključna poruka? Ovo je suština vašeg teksta. Da biste došli do poruke koju želite da prenesete, zapitajte se kako biste je objasnili svojoj publici za 15 sekundi ili manje. Zatim, pređite na poentu što ranije u svom tekstu, unutar prvih 40 do 50 reči.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „Kako unaprediti poslovno pisanje od ‘prosečnog’ do ‘odličnog’“ autorke Elizabet Danziger.

Da li ste radoholičar?

Radoholizam nije u broju sati koje radite — već u vašoj sposobnosti da se isključite iz posla. Da biste utvrdili da li možda imate tendenciju ka radoholizmu, pročitajte sledeće izjave i ocenite u kojoj meri svaka opisuje vas, koristeći sledeću skalu:
1 = nikada; 2 = retko; 3 = ponekad; 4 = često; 5 = uvek

1. Radim zato što postoji deo mene koji oseća potrebu da radi.

2. Teško mi je da prestanem da razmišljam o poslu kada prestanem da radim.

3. Osećam se uznemireno ako moram da propustim radni dan iz bilo kog razloga.

4. Sklon/a sam da radim više od onoga što se zahteva na mom poslu.

Sabirajte svoje ocene. Ako ste neku od ovih stavki ocenili sa 4 ili 5, imate neke sklonosti ka radoholizmu. Ali ako je vaš ukupni rezultat 15 ili više, pokazujete značajne znake radoholizma.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „Vodič za radoholičare: Kako povratiti svoj život“ autorke Malise Klark.

Postavljajte pametnija strateška pitanja

Suočavajući se s povećanom hitnošću i nepredvidivošću, sposobnost postavljanja pametnih pitanja postala je ključna veština liderstva — posebno pri definisanju strategije. Evo pet vrsta pitanja koja možete postavljati kako biste unapredili donošenje strateških odluka:

1. Istraživačka: Šta je poznato?
Kada se suočavaju s problemom ili prilikom, najbolji donosioci odluka počinju razjašnjavanjem svog cilja, pitajući se šta žele da postignu i šta moraju naučiti da bi to ostvarili.

2. Spekulativna: Šta ako?
Ova pitanja pomažu da situaciju sagledate šire, redefinišući problem i istražujući nekonvencionalna rešenja.

3. Produktivna: Šta sada?
Procena dostupnosti talenata, sposobnosti, vremena i drugih resursa pomaže vam da odredite dalji tok akcije.

4. Interpretativna: I, šta onda?
Ovo prirodno prateće pitanje vas može podstaći da stalno redefinišete suštinski problem — da zaronite ispod površine i izvučete implikacije nekog zapažanja ili ideje.

5. Subjektivna: Šta je prećutano?
Ovo poslednje pitanje bavi se ličnim rezervama, frustracijama, tenzijama i skrivenim motivima koji mogu skrenuti donošenje odluka s pravog puta.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „Umetnost postavljanja pametnijih pitanja“ autora Arnoa Ševaljea i saradnika.

3 uobičajena stila liderstva — i kada ih koristiti

Biti odličan lider znači prepoznati da različite okolnosti zahtevaju različite stilove liderstva. Evo tri uobičajena stila i situacija kada ih treba primeniti:

1. Prinudno liderstvo, koje podrazumeva zahtev za trenutnim pridržavanjem pravila. Ovo je najmanje efektivan stil u većini situacija. Međutim, u krizama gde je potrebna odlučna akcija i jasna hijerarhija, ovaj autoritativni stil može biti neophodan.

2. Autoritativno liderstvo, koje se zasniva na mobilizaciji ljudi prema određenoj viziji. Ovo uključuje motivisanje članova tima povezivanjem njihovog rada sa širim organizacionim ciljevima. Ovaj stil je koristan u mnogim situacijama, posebno u periodima promena ili nesigurnosti.

3. Liderstvo postavljanjem standarda, koje uključuje očekivanje izvrsnosti i samostalnosti. Iako ovaj stil treba koristiti štedljivo, može biti delotvoran u situacijama kada su zaposleni visoko motivisani i izuzetno kompetentni, ili kada je savršenstvo apsolutno neophodno.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „6 uobičajenih stilova liderstva — i kako odlučiti koji koristiti kada“ autorke Rebeke Najt.

Još 3 stila liderstva — i kada ih koristiti

Evo još tri stila koja možete dodati svom alatu:

1. Afiliativno liderstvo, koje se fokusira na izgradnju emocionalnih veza. Ovaj stil gradi povezanost i stvara pozitivnu organizacionu kulturu, ali ga ne treba koristiti izolovano. Može nedostajati povratnih informacija za rešavanje problema sa performansama ili složenih izazova.

2. Demokratsko liderstvo, koje podrazumeva stvaranje konsenzusa. Ovaj stil je idealan kada niste sigurni koji je najbolji kurs delovanja i želite da generišete ideje. Međutim, nije dobra strategija ako članovi tima nemaju dovoljno iskustva ili informacija, ili u kriznim situacijama.

3. Liderstvo kroz mentorstvo, koje je usmereno na razvoj zaposlenih za budućnost. Ovaj stil je posebno koristan tokom pojedinačnih evaluacija učinka i ključan je za razvoj zaposlenih.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „6 uobičajenih stilova liderstva — i kako odlučiti koji koristiti kada“ autorke Rebeke Najt.

Prevazilaženje preteranog razmišljanja

Preterano razmišljanje može se manifestovati u tri oblika: ruminacija, preterana analiza i „putovanje u budućnost“. Evo kako da prepoznate i rešite svaki od njih pre nego što izazovu stres ili sagorevanje.

1. Ruminacija. Ovo je mentalna petlja u kojoj se zadržavate na prošlim događajima, posebno negativnim ili stresnim. Ako se često fokusirate na negativne povratne informacije, spominjete prošle neuspehe ili ste previše oprezni u poslu, možda ste skloni ruminaciji. Da biste to prevazišli, odvojite 15-30 minuta da se bavite ovim mislima, što će vam pomoći da ih stavite u okvir i sprečite konstantno razmišljanje tokom dana.

2. Preterana analiza. Odlaganje obaveza, prekomerno oslanjanje na tuđe odobravanje i teškoće u postavljanju prioriteta su znaci preterane analize. Prekinite ovaj ciklus fokusiranjem na cilj „dovoljno dobro“ umesto „savršenstvo“.

3. „Putovanje u budućnost.“ Ako trošite previše energije planirajući svaki mogući scenario ili vam je teško da slavite uspehe, jer stalno razmišljate o sledećem koraku, verovatno ste skloni ovom obliku preteranog razmišljanja. Da biste to rešili, koristite svoju sposobnost da razmišljate unapred tako što ćete se zamisliti u budućnosti gde je trenutni stres iza vas.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „3 vrste preteranog razmišljanja — i kako ih prevazići“ autorke Melodi Vajlding.

Razvijajte veštine aktivnog slušanja

Da li ste aktivan slušalac na poslu? Aktivno slušanje znači da ne slušate samo ono što osoba govori, već se fokusirate i na njihove misli i osećanja. Klimanje glavom i ponavljanje ključnih tačaka vašeg sagovornika je dobar početak, ali nije dovoljno da se osećaju saslušano.

Da biste postali bolji u aktivnom slušanju, prvo razumite svoj podrazumevani stil slušanja. Zapitajte se: „Kako obično slušam?“ Da li ste orijentisani na zadatke, fokusirani na efikasnost? Da li tražite povezivanje, obraćajući pažnju na emocionalne elemente onoga što sagovornik govori? Ili ste skloni kritičkom pristupu? Budite iskreni prema sebi u vezi sa svojim osnovnim načinom slušanja drugih.

Zatim donesite svesnu odluku o tome kako najbolje slušati u određenoj situaciji. Prvo odredite cilj razgovora. Zatim odlučite koji je način slušanja najprikladniji: Da li vi i vaš sagovornik pokušavate da osmislite akcioni plan? Ili da bolje razumete određenu situaciju ili temu? Da li želite da produbite svoj odnos? Ili se od vas traži da pružite iskrenu kritičku procenu? Pravo aktivno slušanje podrazumeva slušanje s jasnom namerom.