„Mislim da postoje samo dva velika motivatora u životu. Jedan je strah a drugi je ljubav. Ako upravljate zastrašivanjem, nećete stvoriti uslove da zaposleni daju svoj maksimum i da iskoriste svoje potencijale.“ J. Carlzon

Lidera nije lako prepoznati, a isto je toliko teško prepoznati šta i kako zapravo lider treba da radi. Pokazalo se kako su najbolji lideri oni koji vode služeći drugima, piše Marcel Schwantes, osnivač i glavni direktor razvoja ljudskih resursa u kompaniji Leadership From the Core, za magazin Inc.

Majkl Del (Michael Dell) je osnivač kompjuterske kompanije Dell, Inc. Stvorio je jednu od najprofitabilnijih kompjuterskih kompanija na svetu sa godišnjom prodajom od $50 milijardi američkih dolara. Dell je, takođe, postao jedan od najbogatijih ljudi na svetu i 4. je na Forbsovoj listi Amerikanaca sa bogatstvom procenjenim na $18 milijardi. Sa samo hiljadu dolara u džepu, Del je 1984. Godine osnovao „PC’s Limited“. Del je iz svoje spavaonice na univerzitetu započeo izgradnju i prodaju personalnih računara od rezervnih delova. Ideja koja je mladog preduzetnika odvajala od ostalih je bila prodaja direktno kupcu, umesto prodaje preko posrednika.

William Procter, voskar, i James Gamble, proizvođač sapuna, osnovali su 1837. godine preduzeće pod imenom Procter & Gamble. Dva čoveka, imigranti iz Engleske i Irske, su se ranije naselili u Sinsinatiju i oženili sestre. Njih dvojica su odlučili da ujedine svoja sredstva, kako bi osnovali sopstveno preduzeće, formalizujući svoj odnos 31. oktobra 1837.

Godine 1909, letelica tipa Parseval je sletela i započela eru vojne avijacije. Kasnije te godine, stigli su i prvi avioni. Mladići sa vizijom su trčali po polju, a po obodu dela za vežbu su nicale male radionice, kao pečurke posle kiše. Među novopridošlima su bili Gustav Otto i Karl Rapp. Tu počinje BMW priča, na ivici piste Oberwiesenfeld, koja se danas zove Olimpik park, nasuprot puta koji vodi od sadašnjeg sedišta zgrade BMW-a “Četiri cilindra”. Agvusta 1915. godine, Gustav se razboleo i primljen je u bolnicu za mentalno obolele. Do sledećeg proleća, kompanija je bila pred bankrotom. Sedmog marta 1916. godine, uz pomoć svoje banke, druge manje kompanije, koje je Gustav Otto osnovao, su spojene u jedno javno preduzeće sa ograničenom odgovornošću - Bayarische Flugzeug-Werk. Otto je napustio kompaniju skoro odmah potom, a zatim, deset godina kasnije, 26. februara 1926. godine je izvršio samoubistvo.