Upravljanje u kriznim situacijama nije ništa neobično za većinu menadžera koji rukovode kompanijama u našem okruženju. Promene sa kojima se susrećemo su stalne, a izazivaju probleme koje rešavamo uvodeći svesno nove promene. Tako za svoje kompanije pronalazimo nove puteve rasta. Ipak, naglo otkazivanje porudžbina, odlaganje poslova, neizvesnost i to uz obrazloženje da se iz zdravstvenih razloga zahteva svesna samoizolacija, zaista jeste sasvim neuobičajeno i apsolutno vanredno stanje.

Vinstonu Čerčilu se pripisuje rečenica da se ne sme dopustiti da propadne dobra kriza, a u proteklih nekoliko meseci je svima nama postalo jasno zbog čega je upravo kriza okidač za inovacije. Svi su relativno brzo organizovali zaposlene za efikasan rad od kuće, aktivno se reagovalo na promene ponašanja korisnikâ, koji su se okrenuli onlajn kanalima komunikacije i korišćenja usluga, reprogramirani su organizacioni resursi za proizvodnju proizvoda za kojima je vladala najveća potražnja – odjednom je gotovo sve moglo da se ubrza, bude dostupno i da se obavlja na daljinu bez ikakvih problema.

Kada razmišljate šta sve treba da uradite, uglavnom smatrate da je nabolje napraviti spisak obaveza ili takozvanu “to do” listu. Kako piše Fast company, Leonardo da Vinči i Bendžamin Frenklin su takođe pravili svoje liste obaveza, stoga su verovatno dobar način organizacije.

Brejnstorming je inače neprijatan, a kamoli kada se dešava preko neta,. Ipak, postoje načini da izvučete mnogo više od vašeg tima.

Svi znamo da sastanci mogu da budu ogroman gubitak vremena, međutim, malo nas je shvatilo koliko je to veliki problem. Online servis Doodle koji se bavi pravljenjem rasporeda je objavio rezultate svoje studije u kom je analizirano 19 miliona sastanaka i intervjua sa više od 6.500 radnika u SAD-u, Ujedinjenom Kraljevstvu i Nemačkoj, a rezultati nisu ispali pozitivni.