Vinstonu Čerčilu se pripisuje rečenica da se ne sme dopustiti da propadne dobra kriza, a u proteklih nekoliko meseci je svima nama postalo jasno zbog čega je upravo kriza okidač za inovacije. Svi su relativno brzo organizovali zaposlene za efikasan rad od kuće, aktivno se reagovalo na promene ponašanja korisnikâ, koji su se okrenuli onlajn kanalima komunikacije i korišćenja usluga, reprogramirani su organizacioni resursi za proizvodnju proizvoda za kojima je vladala najveća potražnja – odjednom je gotovo sve moglo da se ubrza, bude dostupno i da se obavlja na daljinu bez ikakvih problema.

Kada razmišljate šta sve treba da uradite, uglavnom smatrate da je nabolje napraviti spisak obaveza ili takozvanu “to do” listu. Kako piše Fast company, Leonardo da Vinči i Bendžamin Frenklin su takođe pravili svoje liste obaveza, stoga su verovatno dobar način organizacije.

Mnogi lideri greškom poistovećuju to da budu „fini“ sa efikasnošću, izbegavajući teške razgovore i odluke na načine koji na kraju podrivaju organizacioni učinak. Autori tvrde da biti „dobar“ umesto toga zahteva jasnu odgovornost, iskrene povratne informacije, disciplinovane odluke o ulogama i zadržavanju zaposlenih, kao i održiv strateški fokus. Organizacije koje se bave ovim aktivnostima beleže snažniju angažovanost, rast i trajan uticaj.

Danas su mnogi ljudi na vodećim pozicijama zabrinuti oko spremnosti, ozbiljnosti i posvećenosti generacije milenijalaca, odnosno ljudi rođenih između 1980. i 2000. godine. Ovo jeste bitna tema za razmišljanje, imajući u vidu da milenijalci čine značajan i rastući procenat radne snage, i procenjuje se da će do 2025. godine činiti oko 75% ukupne radne snage.

Kada je Steve Jobs vodio Apple (oba puta), kompanija je dosegla neke od najinovativnijih dostignuća u inženjeringu i realizaciji istog. Međutim, pokazalo se da je dosta efekta tu imala i strategija marketinga.