Zašto organizacije imaju toliko problema da omoguće kreativnost zaposlenih? Odgovor leži u suptilnim i duboko ukorenjenim ponašanjima koja sprečavaju kompanije da stvore kreativnu kulturu. Autori identifikuju tri zablude koje menadžeri moraju prevazići da bi efikasno izgradili kreativne kulture.

Sa svojih 40 godina, King Džilet je bio frustrirani pronalazač, ogorčeni anti-kapitalista i prodavac zapušača za flaše od plute. Bila je 1895. godina i uprkos idejama, energiji i dobrostojećim roditeljima, imao je malo toga da pokaže u svom radu. Krivca je našao u zlu tržišne konkurencije. Njegov šef u kompaniji za zapušače, u međuvremenu, je imao samo jedan savet: „Izumi nešto što ljudi koriste i bace“. Jednog dana, dok se brijao ravnim brijačem, koji je bio toliko istrošen da se nije mogao više oštriti, dobio je ideju. Šta ako bi nožić mogao da se napravi od tanke metalne trake? Džiletov brijač za jednokratnu upotrebu je bio jedinstveni izum koji je doneo revoluciju u industriju brijanja. Prodavac, King Džilet, izumeo je brijač za jednokratnu upotrebu i osnovao kompaniju za prodaju tih brijača.

Dve studije autora pokazuju da prisustvo čvrstih akcionarskih sporazuma u ​​porodičnim firmama kojima se javno trguje u Francuskoj dodaje 18% tržišne vrednosti akcionarima, jer štite akcionare od zloupotrebe kapitala od strane grupa članova porodice. Ovaj članak opisuje ključne odredbe u takvim sporazumima i predstavlja podatke koji pokazuju uticaj ovih odredbi na tržišnu vrednost.

Moramo naučiti da analiziramo podatke i procenjujemo uzročne tvrdnje — veština koja je sve važnija za poslovne i vladine lidere. Jedan od načina da se to postigne je isticanje vrednosti eksperimenata u organizacijama. Veliki broj istraživanja u bihejviorističkoj ekonomiji i psihologiji je istakao sistematske greške koje možemo napraviti kada gledamo podatke. Skloni smo da tražimo dokaze koji potvrđuju naše unapred stvorene ideje i ignorišemo podatke koji bi mogli biti protiv naših hipoteza. Zanemarujemo važne aspekte načina na koji su podaci generisani. U širem smislu, lako je fokusirati se na podatke koji su pred vama, čak i kada nedostaju najvažniji podaci. Ovo može dovesti do grešaka i katastrofa koje se mogu izbeći, bilo da je pojedinac, kompanija ili država ta koja donosi odluku.

Dr Laza Paču je do današnjeg dana ostao najčuveniji i najuspešniji srpski ministar finansija. Ostaće upamćen i kao jedan od najstrožih poreznika. Nije bio ekonomista, nego lekar. Ovaj veliki administrator, otporan na korupciju, preporodio je finansije i to u vreme dok je Srbija bila izložena stalnom pritisku.