Decenijama postoji mnogo priče o tome šta je zajedničko startap osnivačima koji su uspeli da naprave globalni uspeh i na osnovu toga se izvlačila neka pravilnost i formula o tome šta je potrebno od osobina i znanja da bi neko ponovio nešto slično. Ono do čega bi se kroz takvu priču neminovno došlo je i to da u nekim delovima sveta postoji mnogo više uspešnih startap osnivača po kvadratnom kilometru nego u nekim drugim pa je jedan od zaključaka koji se nameću i to da sam ekosistem u kom operišu startap osnivači igra veoma važnu ulogu u njihovom uspehu. 

Autor Brajan Kolins u novom tekstu za američki magazin Forbs donosi nekoliko zapažanja o navikama uspešnih preduzetnika.

Mala i srednja preduzeća čine više od 90 odsto privrede Srbije, a mladi ljudi se sve češće odlučuju da pokrenu sopstveni biznis. Obično je ključni faktor neki pozitivan primer iz okruženja, rođak, prijatelj, komšija koji je rešio da se oproba kao "gazda", pa zato mnogi ne prouče baš sve detalje pre nego što krenu u avanturu zvanu preduzetništvo.

Inicijativa „Digitalna Srbija” (DSI) danas je objavila izveštaj o stanju domaćeg startap ekosistema koji su kreirali sa saradnicima iz EY-a i PwC-a. Izveštaj, nazvan „Startap skener”, za cilj ima da pruži detaljniju, sveobuhvatniju sliku srpskog startap ekosistema od one koju je stvorio Startup Genome po prvi put ove godine. Inače, DSI je i inicirao uključivanje beogradsko-novosadskog ekosistema na ovu čuvenu svetsku startap mapu.

Kada ulazite u startap svet obično jedna od prvih reči koju čujete bude jednorog. To gotovo nedodirljivo mitsko biće u poslednje vreme sve više je na meti kritika i čini se da mu je pronađena mnogo realnija alternativa – zebra. O čemu se radi?