U ovom članku ispitujemo tri kategorije štetnog ponašanja koje postaje sve češće među preduzetnicima jer se suočavaju sa sve većim stresom zbog svog finansiranja i zdravlja svog poslovanja. Ova ponašanja su „kretanje protiv“, „udaljavanje“ i „pomeranje ka“, a sve su to mehanizmi suočavanja koji pokušavaju da povrate kontrolu kroz manipulaciju, odvraćaju stvarnost i oštru kritiku izbegavanjem ili izbegavaju bol i strah putem dopadljivosti. Takođe ćemo naglasiti kako samosvest, uparena sa profesionalnom i ličnom podrškom, može da spreči samodestruktivno ponašanje i promoviše pozitivnije interakcije i, što je najvažnije, rezultate.

Zašto neki proizvodi, kompanije i društveni programi napreduju kako rastu dok drugi nestaju? Prema autoru, postoji pet uzroka: 1) Lažno pozitivni, odnosno netačno tumačenje dokaza ili podataka; 2) Pristrasna reprezentativnost populacije, ili neuveravanje da vaši uzorci odražavaju veću populaciju na skali; 3) O kojima se ne može pregovarati i ne mogu rasti ili se kopirati; 4) Negativna prelivanja, ili neželjeni ishodi; i 5) zamke troškova. Ovde objašnjava i nudi primere za svaki uzrok, kao i kako ih predvideti ili izbeći.

Uobičajena mudrost sugeriše da su vam, kada je u pitanju pokretanje startapa, potrebni suosnivači. Međutim, nova studija otkriva da samostalni osnivači zapravo mogu biti uspešni — ako imaju podršku ko-kreatora. Ko-kreatori su pojedinci ili organizacije koje igraju ključnu ulogu u pružanju pomoći osnivaču da izgradi svoje poslovanje, ali bez dobijanja kontrole ili kapitala formalnog suosnivača. Na osnovu više od 100 intervjua sa samostalnim osnivačima, autori opisuju tri uobičajena tipa ko-kreatora: zaposleni, savezi i dobrotvori. Naravno, rad sa suosnivačem može biti ispravna odluka u nekim slučajevima. Međutim, istraživanje ilustruje kako ko-kreatori mogu da obezbede mnoge od ključnih resursa, veza i ideja koje bi suosnivač mogao da ponudi, sa mnogo manjim rizikom.

Takozvana „kriva doline smrti“ (eng. Death Valley Curve) predstavlja ključnu ranu fazu novih poduhvata, kada je počeo znatan rad na novom preduzeću, ali nije ostvaren dovoljan prihod. U tom periodu, kompanije iscrpljuju svoj početni kapital u svom pokretanju biznisa. Da bi pomogli u navigaciji u ovom nezgodnom vremenu, autori su napravili matricu sa četiri faze novih preduzetničkih poduhvata i strateškim izazovima u svakoj fazi.

Decenijama postoji mnogo priče o tome šta je zajedničko startap osnivačima koji su uspeli da naprave globalni uspeh i na osnovu toga se izvlačila neka pravilnost i formula o tome šta je potrebno od osobina i znanja da bi neko ponovio nešto slično. Ono do čega bi se kroz takvu priču neminovno došlo je i to da u nekim delovima sveta postoji mnogo više uspešnih startap osnivača po kvadratnom kilometru nego u nekim drugim pa je jedan od zaključaka koji se nameću i to da sam ekosistem u kom operišu startap osnivači igra veoma važnu ulogu u njihovom uspehu.