Inflacija je bolna za firme, kupce, zaposlene i društvo. Ali pažljivo proučavanje perioda „hiperinflacije“ ukazuje na načine na koje se firme mogu prilagoditi. Kompanije posebno treba da razmisle o tome kako da menjaju cene redovno i jeftino — jer stalne promene cena na kraju mogu biti veoma, veoma skupe. I trebalo bi da razmotrite kako da saopštite te promene cena kupcima. Pružanje jasnoće i predvidljivosti može povećati poverenje potrošača i dugoročno pomoći firmama.

Rana Forhoohar, kolumnista Fajnenšel tajmsa, zastupa manje globalne, više lokalne lance snabdevanja. Po njenom mišljenju, poslednjih nekoliko decenija globalizacija nije uspela za većinu ljudi. I više lokalizovane ekonomije mogu da obezbede veću otpornost, više održivosti i manje nejednakosti.

Potrošači, preduzeća, vlade i investitori posebno su zabrinuti zbog nedavnih vesti o inflaciji. Zahvaljujući potražnji koja nastavlja da nadmašuje snabdevanje i napadu Rusije na Ukrajinu i naknadno sankcionisanje ruske robe i trgovine, inflatorni pritisci i pitanja lanca snabdevanja su stvarni i ovde su da ostanu. Važno je razviti detaljno razumevanje ovih problema i stvoriti plan za rešavanje ovih izazova koji se brzo razvijaju. Autori predstavljaju sedam novih strategija za kompanije za borbu protiv dugoročnije inflacije.

Klasično i standardno finansijsko korporativno izveštavanje i revizija tamo gde je revizija statutarna - obavezna ili dobrovoljna predstavlja u skoro svim jurisdikcijama širom svetu zakonsku - statutarnu obavezu. Takvo izveštavanje je standardizovano i regulisano kroz Međunarodne računovodstvene standarde i Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja, u promulgaciji Odbora za međunarodne računovodstvene standarde – IASB, London, UK. Međunarodne standarde revizija i sa njom srodnih usluga uveravanja i neuveravanja reguliše sfera Međunarodnih standarda revizija – ISA koja je u nadležnosti Međunarodne federacije računovođa – IFAC, New York, USA. Serija finansijskih kriza tokom 20. veka i u prvoj dekadi 21. veka, strukturalni problemi i slabljenje finansijskih institucija na nacionalnom i globalnom planu uz prve obrise velike ekonomske i socijalne krize globalnih razmera koja će nastupiti nakon Pandemije COVID-19m ukazuju da nastaje potreba za nečim novim. Berzanski investitori, vanberzanski investitori i sve više i investicioni fondovi posredstvom berze ali i direktno tragaju za ciljanim firmama čija će vrednost rasti, što se ne reflektuje u finansijskim iskazima, planovima i projekcijama, zbog toga što navedene metodologije poseduje inherentne ograničenja u pogledu obuhvata izvora podataka koji su visoko standardizovani, ali sve uži jer se potrebe poslovanja firmi i privrede/a kao i poslovne informacije dinamički menjaju.

Promene u korporativnom izveštavanju su osnovne i neizbežne. Integrisano izveštavanje je novi put objedinjavanja firmi, investitora i društva.