Teško je podneti ponedeljak. Taj dan znači kraj zabave i slobode koju pruža vikend. Čak i kada volite svoj posao, uznemirava vas činjenica da morate da ustanete rano u ponedeljak i vratite se rutini, a da ne spominjemo neorganizovanost koja ide posle kratkog odmora.

Što se više penjemo na korporativnoj lestvici, obaveze i odgovornosti su nam veće. Ista stvar se događa s novim menadžerima.

Sastanci u Amazonu, jednoj od najvećih kompanija na svetu, počinju tišinom. Tačnije, počinju tako što svi okupljeni čitaju beleške napisane na šest strana, kao priča, na temu zbog koje su se i sastali.

Većina ljudi pri pokretanju sopstvenog posla sebi postavlja pitanje: "Šta bih ja mogao da radim što pre mene niko nije učinio?". Tražiti odgovor na ovo pitanje predstavlja uzaludan trud, jer ukoliko se uzme u obzir broj ljudi na planeti Zemlji, velika je verovatnoća da je sve što vi osmislite već negde realizovano.

Budimo iskreni: Ovo je bila užasna godina za većinu ljudi, iako nisu svi doživeli traumu pandemije. Od početka pandemije, upućen je poziv menadžerima da budu puni razumevanja i popustljiviji prema zaposlenima usled stresora koje je izazvala globalna kriza. Sada kada se ograničenja ukidaju u mnogim delovima sveta, neki menadžeri se pitaju kako da nastave balans saosećanja prema ljudima u svom timu i odgovornosti za posao.